bilo jednom u Americi

Vec dve nedelje prodjose u Ameriki a ja nista nisam izblogovao. Nije da me ne mrzi ( doduse ima i toga) a i nije da nema sta da se prica, ali su Ameri pritisli pa ne mogu ni malo da predahnem. Kao sto se vidi vec iz ovih prvih recenica, ovaj moj prvi post ce biti ispunjen kuknjavom nad zlehudom sudbinom i zalopojkama u stilu "Blokovi moji, jabuke u cvetu, sto me pustite da lutam po svetu". Sad potpuno razumem ove gastarbajtere i imigrante, kad kazu kako je sve bezveze i kako bi se odmah vratili u zavicaj. Naravno da ne misle tako, ali super je kad kazes "e da mi je sad da pojedem burek i jogurt, pa da se userem od srece". Nama je ovde glavna fora da pravimo kafu na nas nacin. Potrosili smo vec sve zalihe koje smo poneli, pa kupujemo neku kafu koja je najslicnija nasoj. Cak i ja, koji inace ne pijem tursku kafu, sam poceo da pijem. To je valjda neka fora, psihicka, ili sta, da se trudis bar na neki nacin da radis nesto sto je karakteristicno za Srbiju. Mislim da bi, kad bi nasli gde da kupimo prase, klali tu ispred hotela. A imamo i neki spa bazencic, tu bi ga surili. I samo da nadjemo neki kolac i eto raznja.
Dobro, sad sam bas preterao sa preseravanjem, ali shvatili ste poentu. I jos uvek sam vegeterijanac, ali nekako je pravi patriotski cin klati prase u Americi. A sad bih trebao da pricam o stvarima koje su drugacije u odnosu na Srbiju. E pa to je stvarno dosta stvari, ali najvaznija i najiritantnija je bejzbol. Svuda na tv-u imas da gledas bejzbol utakmice, po ceo jebeni dan, i nisam jos uvek uspeo da skapiram pravila. I sto je najsmesnije, Phillys, lokalni bejzbol klub, je najgori klub od svih, i svi cekamo 10,000-ti poraz. Prvi tim koji je blizu te carobne cifre.
E da, naravno bio sam na Rocky-jevim stepenicama. Samo toliko, da se zna. Ta na naaa, ta na naaaa.