The Graduate

Hteo sam da vam pricam o Atlantic City-ju gde sam bio sad u subotu, ali previse se stvari izdesavalo tako da necu. Ionako je previse Srba i ostalih balkanaca tamo tako da sigurno mozete naci na netu neki blog o tome kako neka studentkinja bg univerziteta prodaje burgere u Burger Kingu ili kako neki student ns univarziteta gura riksu po Atlantic City-ju. Stvarno, tamo sam prvi put osetio da jos neko moze da razume ovaj nas jezik pa sam cak poceo da pazim sta pricam. Jer osim sto smo sreli ovo dvoje pomenutih (potenijalnih blogera, mada svi znamo da prave informacije mozete naci samo na ovom blogu), onako usput smo culi lika kako kaze drugom liku "Ma boli me kurac" na sta smo se svi grohotom nasmejali. Naravno, poslednje sto covek ocekuje u SAD je da se na njegove psovke na srpskom neko zaista i reaguje. Kao naprimer, udjes u prodavnicu i pitas posto ovo posto ono pa prokomentarises " Skupo bre, picka vam materina". Tako da cu samo da vam okacim ovu sliku sto smo slikali kad smo ujutru stigli na plazu. I da, ovo moram da podelim sa vama, moji dragi blogeri i blogerke, he, he, stvarno je smesno, bar meni. Udjem ja u GAP, tamo rasprodaja, guzva, razbacane stvari na sve strane, i gledam ja naokolo, i imam sta da vidim. Ironija globalizacije, sto se kaze globalizacija je napravila pun krug i sutnula sama sebe u dupe. Prodaju se jakne, vijetnamke, ali sto je vrh, te vijetnamke su zaista napravljene u Vijetnamu. Vijetnamke koje su prvobitno napravljene da lakse pobijesh Charlije sad prave Charliji. Zaista, posle ovoga mi je ostao gorak ukus u ustima ( he, he kakav li je tek ostao tek ovom liku na slici) koje je mogao da ispere samo dobri stari Stan sa 'flagom

Ustvari, hteo sam da vam pricam kako mi je bilo na diplomskoj veceri u velelepnoj kuci naseg CEO-oa Farida, ali o tom drugom prilikom. Mrzi me vise da pisem.

Blok, brate, Bruklin, brate

Juce sam bio u Njujorku. Bilo lepo. Video sam kako ljudi koji imaju puno para zaradjuju jos vise.I to na licu mesta. Na trejding floru Bank of Amerike. Gomila ljudi koji zure u 5-6 ekrana istovremeno i na uvetu drze telefonsku slusalicu. I to onu crnu, veliku, klasicnu iz filmova od pre 50 godina. Onu istu sto je u Otpisanima koristio Kriger da pozove onu dvojicu inspektora kvislinga iz tajne policije. Jos uvek mi nije jasno zasto. Ne verujem da je u pitanju nostalgija za starim dobrim vremenima. Mozda ima neke veze sa prisluskivanjem. A mozda su jednostavno posle visegodisnjeg istrazivanja zakljucili da je to najbolja telefonska slusalica ikada i odlucili da ne menjaju. A i ova asocijacija na Otpisane nije slucajna. Dok smo isli za Njujork, pricao sam sa Changom, Kinezom koji vec 4 godine zivi u Americi i zajedno sa mnom pohadja ovaj kurs. On je poreklom iz nekog grada iz Kine za koji sam prvi put cuo ali zato ima preko 8 miliona stanovnika. Uglavnom, dok smo pricali pokazalo se jos jednom kako je komunisticki sistem u prednosti u odnosu na sve ostale. Pricajuci o uraganu Katrini i o poplavama, on mi je objasnio kako se u Kini to efektivno resava. Pre neku godinu je bila neka poplava i popustio je nasip. Dosla je vojska i resila to za cas. Oficir dao naredbu i zakucao kamion pun vojnika u nasip, poginuli svi do jednog, a pre toga je i nekoliko njih upucao jer su se nesto bunili. Ali je poplava bila sprecena.

A da, kad smo vec kod zakucavanja, bio sam i na ground zero, mestu gde su nekad bile kule bliznakinje. Znaci, razlika izmedju Kineza i Arapa je u tome kad se Kinezi zakucaju u nesto oni spasu par miliona Kineza, a kad se Arapi zakucaju u nesto oni pobiju jos nekoliko hiljada Amerikanaca i ostalih.

A onda sam obilazio turisticke atrakcije. Sa Empajr Stejt Bildinga je stvarno lep pogled. Ali zato dok se popnes gore prosetaju te ko vola svuda po zgradi. Prvo prodjes sigurnosnu proveru, pa kupis kartu, pa se setkas jos pola milje do prvog lifta, pa izadjes na 80. spratu, pa prodjes jos 200 metara hodnika do sledeceg lifta, cekas, cekas, pa se popnes na 86. sprat i napokon si na mestu gde se King Kong proslavio. A ako ti ni to nije dovoljno uzbudljivo mozes da platis jos ekstra i da odes na 105. sprat. Ja nisam, i ovo je bilo dovoljno visoko, samo sam pazio da ne gledam dole.

Ali jedno mi zao, nisam stigao do Bruklina da odrepujem bruklinskim likovima iz kraja cuvenu stvar "ma kakav brate Bruklin brate, blok je brate zakon". Ali svi znamo, pa i oni, ko je zakon. Nole Djokovic!!!(sad sam ga gledao kako je odrao Moyu)