Bourne Identity

Svi mi se zalite kako nista ne pisem na blogu i uvek kad imam vremena da napisem nesto, setim se da mogu nesto i pametnije da uradim, kao npr. da gledam TV, pojedem nesto ili da odem u hotelski gym. Veceras sam odlucio da odem u gym, pa kako danas nemamo neki veliki domaci (kad samo pomislim da nisam uopste davao domace onoj poganoj deci, dodje mi da se vratim u skolu i da poobaram njih nekoliko i zagorcam zivot svima njima), ispostavilo se da imam vremena da napisem nesto i svojim voljenim blogerima i blogerkama.
Cinjenica je da nemam bogzna sta da napisem. Poslednji vikend smo radili 2. ispit pa sam jedva imao vremena da spavam, ali sam ispratio herojsku borbu Jelene Jankovic. He, he uvek mi je simpaticno da slusam americke komentatore dok prenose meceve nasih tenisera. Kad su prikazali jednom srpsku zastavu rekose 'ko je gledao tenis ove godine zna cija je ovo zastava'. Tako ispade da smo mi zemlja tenisa, trebalo bi da stavimo na grb teniske rekete, nas orao sa krunom i dva teniska reketa u kandzama. Pa kad krenemo da konacno resavamo pitanje juzne pokrajine, nas orao ce da izmlati njihovog orla sa ta dva reketa. Sto me podseti, da smo, svojevremno u doba velikih blokovskih ratova, nas 3 lika iz 62. bloka herojski izmlatili jednog lika u 45. , ali hteo je da nam uzme teniske loptice, a u to vreme Bobe Zivojinovica, loptice su bile prilicno skupocena roba. Ustvari, ovo nisam trebao da napisem, ionako me u poslednje vreme ljudi smatraju nekim tabadzijom. Priznajem, imao sam problema sa obuzdavanjem besa, ali sad radim na anger managmentu.
Eh, da, a sad o Americi. Pa nema bogzna sta da se napise, blejim u hotelu, idem svaki dan na predavanja, sedim pored jednog lika koji je radio u CIA-e, Kevina. Skoro su pokusali atentat na njega, stara dobra fora sa kamionom ubicom. Shalim se, imao je saobracajnu nesrecu, prevrnuo svog wrangler jeepa, pa sad trazi koja ce nova kola da kupi. Mislio sam da je suzio izbor, ali danas mi se zalio kako je kupovina kola mnogo teza od kupovine kuce. Kad je kupovao kucu odmah je znao koju ce da kupi, dok sa kolima je stvar mnogo teza. Sta reci coveku, stvarno mu je tesko, osim da ga razumem i da ako ikako mogu da bi mu pomogao. Kasnije shvatim, mi u Srbiji stvarno imamo srece, mi nemamo tako teskih problema niti cemo u bliskoj buducnosti imati. Stvarno je sreca ziveti u Srbiji. Uzivajte, vi srecnici, a ako Bog da i ja cu uskoro da vam se pridruzim.
Edit: Sad mozete da komentarisete, mislim da sam sad sve namestio kako treba (zamislite, ja treba da radim u programerskoj firmi)