The Graduate

Hteo sam da vam pricam o Atlantic City-ju gde sam bio sad u subotu, ali previse se stvari izdesavalo tako da necu. Ionako je previse Srba i ostalih balkanaca tamo tako da sigurno mozete naci na netu neki blog o tome kako neka studentkinja bg univerziteta prodaje burgere u Burger Kingu ili kako neki student ns univarziteta gura riksu po Atlantic City-ju. Stvarno, tamo sam prvi put osetio da jos neko moze da razume ovaj nas jezik pa sam cak poceo da pazim sta pricam. Jer osim sto smo sreli ovo dvoje pomenutih (potenijalnih blogera, mada svi znamo da prave informacije mozete naci samo na ovom blogu), onako usput smo culi lika kako kaze drugom liku "Ma boli me kurac" na sta smo se svi grohotom nasmejali. Naravno, poslednje sto covek ocekuje u SAD je da se na njegove psovke na srpskom neko zaista i reaguje. Kao naprimer, udjes u prodavnicu i pitas posto ovo posto ono pa prokomentarises " Skupo bre, picka vam materina". Tako da cu samo da vam okacim ovu sliku sto smo slikali kad smo ujutru stigli na plazu. I da, ovo moram da podelim sa vama, moji dragi blogeri i blogerke, he, he, stvarno je smesno, bar meni. Udjem ja u GAP, tamo rasprodaja, guzva, razbacane stvari na sve strane, i gledam ja naokolo, i imam sta da vidim. Ironija globalizacije, sto se kaze globalizacija je napravila pun krug i sutnula sama sebe u dupe. Prodaju se jakne, vijetnamke, ali sto je vrh, te vijetnamke su zaista napravljene u Vijetnamu. Vijetnamke koje su prvobitno napravljene da lakse pobijesh Charlije sad prave Charliji. Zaista, posle ovoga mi je ostao gorak ukus u ustima ( he, he kakav li je tek ostao tek ovom liku na slici) koje je mogao da ispere samo dobri stari Stan sa 'flagom

Ustvari, hteo sam da vam pricam kako mi je bilo na diplomskoj veceri u velelepnoj kuci naseg CEO-oa Farida, ali o tom drugom prilikom. Mrzi me vise da pisem.

Blok, brate, Bruklin, brate

Juce sam bio u Njujorku. Bilo lepo. Video sam kako ljudi koji imaju puno para zaradjuju jos vise.I to na licu mesta. Na trejding floru Bank of Amerike. Gomila ljudi koji zure u 5-6 ekrana istovremeno i na uvetu drze telefonsku slusalicu. I to onu crnu, veliku, klasicnu iz filmova od pre 50 godina. Onu istu sto je u Otpisanima koristio Kriger da pozove onu dvojicu inspektora kvislinga iz tajne policije. Jos uvek mi nije jasno zasto. Ne verujem da je u pitanju nostalgija za starim dobrim vremenima. Mozda ima neke veze sa prisluskivanjem. A mozda su jednostavno posle visegodisnjeg istrazivanja zakljucili da je to najbolja telefonska slusalica ikada i odlucili da ne menjaju. A i ova asocijacija na Otpisane nije slucajna. Dok smo isli za Njujork, pricao sam sa Changom, Kinezom koji vec 4 godine zivi u Americi i zajedno sa mnom pohadja ovaj kurs. On je poreklom iz nekog grada iz Kine za koji sam prvi put cuo ali zato ima preko 8 miliona stanovnika. Uglavnom, dok smo pricali pokazalo se jos jednom kako je komunisticki sistem u prednosti u odnosu na sve ostale. Pricajuci o uraganu Katrini i o poplavama, on mi je objasnio kako se u Kini to efektivno resava. Pre neku godinu je bila neka poplava i popustio je nasip. Dosla je vojska i resila to za cas. Oficir dao naredbu i zakucao kamion pun vojnika u nasip, poginuli svi do jednog, a pre toga je i nekoliko njih upucao jer su se nesto bunili. Ali je poplava bila sprecena.

A da, kad smo vec kod zakucavanja, bio sam i na ground zero, mestu gde su nekad bile kule bliznakinje. Znaci, razlika izmedju Kineza i Arapa je u tome kad se Kinezi zakucaju u nesto oni spasu par miliona Kineza, a kad se Arapi zakucaju u nesto oni pobiju jos nekoliko hiljada Amerikanaca i ostalih.

A onda sam obilazio turisticke atrakcije. Sa Empajr Stejt Bildinga je stvarno lep pogled. Ali zato dok se popnes gore prosetaju te ko vola svuda po zgradi. Prvo prodjes sigurnosnu proveru, pa kupis kartu, pa se setkas jos pola milje do prvog lifta, pa izadjes na 80. spratu, pa prodjes jos 200 metara hodnika do sledeceg lifta, cekas, cekas, pa se popnes na 86. sprat i napokon si na mestu gde se King Kong proslavio. A ako ti ni to nije dovoljno uzbudljivo mozes da platis jos ekstra i da odes na 105. sprat. Ja nisam, i ovo je bilo dovoljno visoko, samo sam pazio da ne gledam dole.

Ali jedno mi zao, nisam stigao do Bruklina da odrepujem bruklinskim likovima iz kraja cuvenu stvar "ma kakav brate Bruklin brate, blok je brate zakon". Ali svi znamo, pa i oni, ko je zakon. Nole Djokovic!!!(sad sam ga gledao kako je odrao Moyu)

Bourne Identity

Svi mi se zalite kako nista ne pisem na blogu i uvek kad imam vremena da napisem nesto, setim se da mogu nesto i pametnije da uradim, kao npr. da gledam TV, pojedem nesto ili da odem u hotelski gym. Veceras sam odlucio da odem u gym, pa kako danas nemamo neki veliki domaci (kad samo pomislim da nisam uopste davao domace onoj poganoj deci, dodje mi da se vratim u skolu i da poobaram njih nekoliko i zagorcam zivot svima njima), ispostavilo se da imam vremena da napisem nesto i svojim voljenim blogerima i blogerkama.
Cinjenica je da nemam bogzna sta da napisem. Poslednji vikend smo radili 2. ispit pa sam jedva imao vremena da spavam, ali sam ispratio herojsku borbu Jelene Jankovic. He, he uvek mi je simpaticno da slusam americke komentatore dok prenose meceve nasih tenisera. Kad su prikazali jednom srpsku zastavu rekose 'ko je gledao tenis ove godine zna cija je ovo zastava'. Tako ispade da smo mi zemlja tenisa, trebalo bi da stavimo na grb teniske rekete, nas orao sa krunom i dva teniska reketa u kandzama. Pa kad krenemo da konacno resavamo pitanje juzne pokrajine, nas orao ce da izmlati njihovog orla sa ta dva reketa. Sto me podseti, da smo, svojevremno u doba velikih blokovskih ratova, nas 3 lika iz 62. bloka herojski izmlatili jednog lika u 45. , ali hteo je da nam uzme teniske loptice, a u to vreme Bobe Zivojinovica, loptice su bile prilicno skupocena roba. Ustvari, ovo nisam trebao da napisem, ionako me u poslednje vreme ljudi smatraju nekim tabadzijom. Priznajem, imao sam problema sa obuzdavanjem besa, ali sad radim na anger managmentu.
Eh, da, a sad o Americi. Pa nema bogzna sta da se napise, blejim u hotelu, idem svaki dan na predavanja, sedim pored jednog lika koji je radio u CIA-e, Kevina. Skoro su pokusali atentat na njega, stara dobra fora sa kamionom ubicom. Shalim se, imao je saobracajnu nesrecu, prevrnuo svog wrangler jeepa, pa sad trazi koja ce nova kola da kupi. Mislio sam da je suzio izbor, ali danas mi se zalio kako je kupovina kola mnogo teza od kupovine kuce. Kad je kupovao kucu odmah je znao koju ce da kupi, dok sa kolima je stvar mnogo teza. Sta reci coveku, stvarno mu je tesko, osim da ga razumem i da ako ikako mogu da bi mu pomogao. Kasnije shvatim, mi u Srbiji stvarno imamo srece, mi nemamo tako teskih problema niti cemo u bliskoj buducnosti imati. Stvarno je sreca ziveti u Srbiji. Uzivajte, vi srecnici, a ako Bog da i ja cu uskoro da vam se pridruzim.
Edit: Sad mozete da komentarisete, mislim da sam sad sve namestio kako treba (zamislite, ja treba da radim u programerskoj firmi)

bilo jednom u Americi

Vec dve nedelje prodjose u Ameriki a ja nista nisam izblogovao. Nije da me ne mrzi ( doduse ima i toga) a i nije da nema sta da se prica, ali su Ameri pritisli pa ne mogu ni malo da predahnem. Kao sto se vidi vec iz ovih prvih recenica, ovaj moj prvi post ce biti ispunjen kuknjavom nad zlehudom sudbinom i zalopojkama u stilu "Blokovi moji, jabuke u cvetu, sto me pustite da lutam po svetu". Sad potpuno razumem ove gastarbajtere i imigrante, kad kazu kako je sve bezveze i kako bi se odmah vratili u zavicaj. Naravno da ne misle tako, ali super je kad kazes "e da mi je sad da pojedem burek i jogurt, pa da se userem od srece". Nama je ovde glavna fora da pravimo kafu na nas nacin. Potrosili smo vec sve zalihe koje smo poneli, pa kupujemo neku kafu koja je najslicnija nasoj. Cak i ja, koji inace ne pijem tursku kafu, sam poceo da pijem. To je valjda neka fora, psihicka, ili sta, da se trudis bar na neki nacin da radis nesto sto je karakteristicno za Srbiju. Mislim da bi, kad bi nasli gde da kupimo prase, klali tu ispred hotela. A imamo i neki spa bazencic, tu bi ga surili. I samo da nadjemo neki kolac i eto raznja.
Dobro, sad sam bas preterao sa preseravanjem, ali shvatili ste poentu. I jos uvek sam vegeterijanac, ali nekako je pravi patriotski cin klati prase u Americi. A sad bih trebao da pricam o stvarima koje su drugacije u odnosu na Srbiju. E pa to je stvarno dosta stvari, ali najvaznija i najiritantnija je bejzbol. Svuda na tv-u imas da gledas bejzbol utakmice, po ceo jebeni dan, i nisam jos uvek uspeo da skapiram pravila. I sto je najsmesnije, Phillys, lokalni bejzbol klub, je najgori klub od svih, i svi cekamo 10,000-ti poraz. Prvi tim koji je blizu te carobne cifre.
E da, naravno bio sam na Rocky-jevim stepenicama. Samo toliko, da se zna. Ta na naaa, ta na naaaa.